Kočione pločice prvi put su upotrebljene još davne 1888. godine. Nemica Berta Benc, prvi put ih je upotrebila kada je tokom puta imala problema sa kočnicama, pa je improvizacijom napravila kočione pločice od drveta presvučene kožom. Berta Benc inače je bila žena čuvenog Karl Benca i bila je prva osoba koja se uputila na duži put automobilom. Taj „dug“ put iznosio je celih 106 kilometara, što je tada bio podvig za divljenje.
Ipak, nerazvijena tehnologija i nedovoljna istraženost materijala doveli su do toga da takav sistem kočenja bude tada odbačen i zamenjen doboš kočnicama, koje su opet priča za sebe.
Disk kočnice i kočione pločice svoje mesto u automobilskoj i motociklističkoj industriji pronalaze tek posle drugog svetskog rata. Na motociklima redovna upotreba počinje tek osamdesetih godina.
Kočione pločice nalaze se u kočionoj čeljusti. Svaka kočiona čeljust sastoji se od dve pločice koje pritiskaju kočioni disk i na taj način usporavaju vozilo. Kočionu pločicu ka disku potiskuje klip iz kočione čeljusti (u kočionoj čeljusti nalazi se jedan ili više kočionih klipova).
Kada kočiona pločica dodirne kočioni disk, a usled trenja, kinetička energija pretvara se u toplotnu energiju koja se posledično prenosi na kočione čeljusti i kasnije odvodi putem vazduha.
Images Inside a post
Upravo su trenje i temperatura bili razlozi zbog kojih je kočionim pločicama i disk kočnicama generalno bilo potrebno više vremena za razvoj. Kako bi diskovi i kočnice mogli bezbedno da obavljaju svoj zadatak, bilo je potrebno pronaći odgovarajuće materijale koji su sposobni da ispune sve uslove.
Glavni uslovi koje materijali od kojih su kočione pločice napravljene treba da ispune su sledeći:
- Da ne gube na performansama tokom celog raspona temperatura koje se javljaju tokom trenja
- Da ne gube na performansama čak i kada dodju u kontakt sa vlagom
- Koeficijent trenja mora da bude takav da ne izaziva blokiranje točka pri i najmanjoj sili kočenja, a da opet bude dovoljan da pruži dovoljno zaustavne moći. Koeficijent trenja za materijal kočionih pločica kreće se izmedju 0,3 – 0,5
- Da pruži što duži životni vek i da se ne raspada brzo, a da pri tome ne oštećuje i ne troši disk prebrzo
- Da bude sposoban da pruži ujednačeni kontakt sa diskom i da se pri trošenju ne raspada neujedančeno
Na samom početku razvoja, kočione pločice u sebi su uglavnom sadržale azbest, ali je vremenom taj materijal izbačen iz upotrebe jer se dokazalo da je kancerogen.
Pratite naše blogove i saznajte više o kočionim pločicama.
U sledećoj objavi pričaćemo o tipovima kočionih pločica.